HistoryCast

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Petar II Karađorđević je kralj koji je na presto stupio kao dečak, a istoriju napustio kao čovek bez zemlje, bez krune i bez države kojoj se mogao vratiti. Poslednji kralj Jugoslavije, simbol jedne epohe koja se raspala brže nego što je stigla da sazri, ostao je zarobljen između mita, politike, rata i lične tragedije.
Na presto je stupio kao sedamnaestogodišnjak, u trenutku kada se Evropa već raspadala pod težinom rata, a Jugoslavija ulazila u svoju najdublju krizu. Njegova sudbina od samog početka nije bila državnički projekat, već istorijski lom: spoj detinjstva prekinutog atentatom, prerano nametnute simbolike i političkih odluka koje su se donosile mimo njega.
Nikola Đukić i Ivan Drljača ne govore o romantičnom kralju u egzilu, već o realnoj istorijskoj figuri: o poreklu i dinastičkom nasleđu Petra II, o detinjstvu provedenom u senci atentata na kralja Aleksandra, o 27. martu 1941. i trenutku kada je maloletni kralj pretvoren u politički simbol otpora. Epizoda detaljno prati Petrovu ratnu sudbinu: odlazak iz zemlje, londonsku emigraciju, političku marginalizaciju i gubitak kontrole nad događajima u zemlji koja je formalno još bila njegova. Govori se o odnosima sa britanskom vladom, o sukobima unutar jugoslovenske emigracije, o prelasku saveznika na stranu partizanskog pokreta i trenutku kada je postalo jasno da se kralj neće vratiti. Nakon 1945. sledi zabrana povratka, konfiskacija imovine, život u egzilu, lični slomovi, bolest i smrt daleko od zemlje čiji je bio vladar.
Ova epizoda otvara i pitanja kolektivnog sećanja: kako je Petar II pretvaran čas u mučenika, čas u nevažnu fusnotu; zašto je njegova lična sudbina često svedena na mitove, poluistine i ideološke karikature i koliko je njegova tragedija zapravo tragedija cele jedne kraljevine koja je nestala zajedno sa svojim kraljem.
Ko je zaista bio Petar II Karađorđević i zašto je njegova priča i dalje bolna tačka jugoslovenske istorije? Zašto je u socijalističkoj Jugoslaviji sistematski potiskivan, a kasnije često idealizovan bez stvarnog razumevanja njegovih ograničenja? Koliko je istine u pričama o izgubljenom kralju, a koliko u pokušajima da se lična tragedija pretvori u političku poruku?

Otvorili smo prodavnicu na podmedia.rs/historycast
Ugrabite merč dok ga još ima :)

U XIII veku, veku, dok Evropa još zamišlja Mongole kao senku što se nadvija nad horizontom, jedan čovek već priprema nešto nezamislivo: premeštanje težišta najvećeg carstva u istoriji iz stepe u srce Kine. Kublaj kan ulazi u istoriju ne kao puki nastavak Džingis-kanove osvajačke mašinerije, već kao njen najambiciozniji vođa.
To je trenutak kada nomadska vojska, navikla na otvorene ravnice i brzinu, mora da nauči da vlada gradovima čiji zidovi pamte hiljade godina. Kublaj shvata da se carstvo ne održava samo udarima konjanika, već sposobnošću da se prihvati i preoblikuje civilizacija koju osvaja. Zato od Pekinga pravi prestonicu koja simbolički i politički označava njegovu novu ulogu: vladara koji ne želi samo teritoriju, već želi poredak.
Nikola Đukić i Nikola Šipka u ovoj epizodi seciraju taj prelomni trenutak. Prate kako Kublaj učvršćuje vlast u borbi protiv sopstvene braće, kako razume važnost kineske birokratije i koristi je da stvori dinastiju Juan, i kako iz jedne nomadske strukture proizvodi državnu mašinu koja funkcioniše u razmerama kakve svet do tada nije video.
Istovremeno, Mongolsko carstvo širi se na jug, istok i more, ali upravo na tim granicama vidimo koliko su ogromne Kublajeve ambicije. Pokušaji osvajanja Japana, intervencije u Indokini, diplomatske igre u Centralnoj Aziji; sve to govori o vladaru koji ne miruje, koji razume da moć traje samo dok se širi, čak i kada imperija već pokazuje prve pukotine.
U tom vrtlogu pojavljuje se Marko Polo kao čovek koji prvi put prenosi Evropi sliku o dvoru gde se upravlja papirom, novcem, kanalima, brzim poštama, astronomima i činovnicima koji pomeraju granice svakodnevice. Njegovi zapisi su i putopis i dokaz da je pod Kublajem nastao svet koji nadmašuje evropsku predstavu o redosledu, disciplini i veličini.
Kako se najmoćnije nomadsko carstvo pretvorilo u kinesku dinastiju? Kako je baš u tom prelazu otkriveno koliko je Kublaj kan bio različit od svih Mongola pre njega? Zbog čega je baš Kublaj postao figura koja objedinjuje dva sveta - mongolski i kineski? I šta nam Marko Polo zapravo govori o Kublajevom svetu, a šta o granicama evropske mašte?
Ovo je priča o vladaru koji je neposredno odredio tok istočnoazijske istorije i oblikovao svet mnogo pre nego što će Evropa to razumeti.

Prvo da se pohvalimo da je počeo sa radom naš webšop, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:
🛍️ HistoryCast webshop 👉 https://podmedia.rs/historycast/
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Nova godina je pravo vreme da se razbiju iluzije koje su mnogi decenijama uzimali zdravo za gotovo, a i danas ih se neki drže grčevito.
U ovom novogodišnjem specijalu HistoryCasta naša ekipa se hvata u koštac sa najvećim istorijskim lažima, poluistinama i mitovima koji su se, ponavljanjem, ideologijom i popularnom kulturom, pretvorili u "opšte znanje“. Kako istorijske laži nastaju, zašto opstaju i zašto ih je toliko teško iskoreniti?
Da li Aleksandar Karađorđević zaista "nije bio pravi kralj“ zbog toga što nije bio zvanično krunisan? Kako je nastala priča o "čistom Vermahtu“ i zašto je ta laž bila toliko korisna posle 1945. godine? Koji narodi stvarno vode poreklo iz antičkog doba i odakle priča o kontinuitetu? Da li fašistički i nacistički pozdrav zaista vode poreklo iz antičkog Rima, ili je antika samo grubo zloupotrebljena kao dekor za modernu ideologiju?
Razbijamo i estetske mitove: antičke skulpture nisu bile simbol uzvišenosti ovenčan u belini mermera i "večnog dostojanstva“, već sveta boja, pigmenata i sasvim drugačijih vizuelnih poruka. Govorimo i o robovlasništvu i Američkom građanskom ratu: zašto tvrdnja da je rat bio "o pravima država“ ne može da opstane pred istorijskim izvorima? Vraćamo se i u renesansu da razjasnimo jednu od najupornijih slika popularne kulture: kako je zaista radio Mikelanđelo Buonaroti dok je oslikavao Sikstinsku kapelu i zašto je mit o "slikanju ležeći na skeli“ toliko dugo opstao? Tu se pozivamo i na, verovali ili ne, svedočenje samog Mikelanđela. Dobro, ne baš svedočenje, više kuknjavu.
Obrađujemo još zanimljivih laži koje su predugo opstale ili su se prečvrsto ukorenile ponavljanjem i nadograđivanjem, a sve sa ciljem da vam ova epizoda bude zanimljiva, korisna i sa željom da u Novoj godini i vi i mi slušamo što manje laži.
Pa, uz nadu da smo danas makar malo u tome pomogli, želimo vam da lepo provedete praznike, i srećnu Novu 2026. godinu!

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Ja grešni Gligorije dijak nedostojan da se nazovem dijakom zastavih ovo Jevanđelje zlatom knezu velikoslavnomu Miroslavu sinu Zavidinu a mene gospodine ne zaboravi grešnoga no me sačuvaj sebi...
Miroslavljevo jevanđelje. Najstariji ćirilični rukopis koji nikada nije bio samo rukopis. Knjiga koja je preživela sve: osvajanja, požare, krađe, preseljavanja, i tumačenja koja su je menjala više nego vreme.
Ovaj rukopis već osam stotina godina stoji na raskršću umetnosti, politike i identiteta. U njemu se čita sve: od vizantijskog uticaja i latinskih upliva, do ambicija humskih kneževa i pitanja koja i dalje izazivaju rasprave i razdore: ko ga je tačno naručio, ko ga je pisao, i zašto se njegov put ne uklapa u mirnu, linearnu predstavu o nastanku srpske pismenosti.
Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski otvaraju jedno od najdragocenijih poglavlja srpske srednjovekovne kulture, pričajući o knjizi koja je postala jedan od simbola srpskog nacionalnog identiteta, svedok moći, politike, ambicije i sporova koji i danas odzvanjaju.
Istorija Miroslavljevog jevanđelja jedno je od najdragocenijih poglavlja srpske srednjovekovne kulture; na njega danas gledamo ne samo kao na remek-delo iluminacije, već i kao na dokument čije je poreklo, autorstvo i put kroz vekove uvek bilo isprepletano nedoumicama, sukobima i borbom za simboličku prevlast.
Jovana i Nikola razmatraju i probleme koji su pratili rukopis: sporove oko porekla, tumačenja natpisa, nedostatke u samom datovanju, političke upotrebe rukopisa u modernoj eri, kao i večitu borbu oko toga kome "pripada“ i šta znači danas narodu, državi, nauci ili istoriji umetnosti.
Ova epizoda je priča o prvom ćiriličnom rukopisu, ali i duboki ulazak u svet u kojem se mešaju ambicija dvora, umeće nepoznatih pisara, i savremene kontroverze koje pokazuju da ni srednjovekovne knjige nisu imune na prepisivanja, borbe za interpretaciju i političke zahvate.
Miroslavljevo jevanđelje je ogledalo srednjeg veka kakav jeste: neuredan, složen, politički, fascinantno lep i duboko protivrečan.
Ovo je priča o moći rukopisa koji je preživeo sve svoje tumače.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Šarl de Gol - čovek koji je, u trenutku kada se činilo da je istorija zakucala Francuskoj poslednji ekser u kovčeg, jednostavno odbio da se povinuje. Bio je jedini koji je umeo da izgovori rečenicu “Francuska nije mrtva” dok je pola planete sahranjuje, a onda to i dokazao.
U ovoj epizodi Nikola Đukić i Ivan Drljača vraćaju de Gola na teren gde je najopasniji: u realnost poraza, ali i tvrdoglavog pokušaja da se od nule napravi država, vojska i mit. Pričamo o "tvorcu Francuske", čoveku koji je razumeo politiku kao disciplinu hladnog strpljenja, koji je verovao u institucije više nego u ljude, i koji je svaki kompromis smatrao ličnom kapitulacijom; o njegovim sukobima sa generalima, diplomatama i predsednicima, o tvrdoglavosti koja je bila i štit i teret, o njegovoj opsesiji nezavisnošću - nacionalnom, političkom, vojnom.
London 1940. a kasnije i dramatični povratak u oslobođeni Pariz, stvaranje Pete republike, ali i odlazak iz politike u trenutku kada je odbio da bude figura bez moći. Ovde nema lake i crno - bele priče. De Gol se nikada nije uklopio u jednostavne narative, pa tako ni ova epizoda ne nudi jednostavna tumačenja.
Ovo je razgovor o karakteru koji se ne uklapa u klišee, lideru koji je prezirao kompromis, političaru koji je odbijao da se povinuje raspoloženju trenutka.
Kako je izgledala Francuska posle ratnog raspada? Zašto je De Gol odbijao da bude tek figura na vlasti, čak i kada su ga molili da to bude? Kako je izgradio Petu Republiku kao lični eksperiment? I zašto je njegova senka i dalje prisutna u svakoj francuskoj krizi ali i uspehu?