HistoryCast

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastJa grešni Gligorije dijak nedostojan da se nazovem dijakom zastavih ovo Jevanđelje zlatom knezu velikoslavnomu Miroslavu sinu Zavidinu a mene gospodine ne zaboravi grešnoga no me sačuvaj sebi...Miroslavljevo jevanđelje. Najstariji ćirilični rukopis koji nikada nije bio samo rukopis. Knjiga koja je preživela sve: osvajanja, požare, krađe, preseljavanja, i tumačenja koja su je menjala više nego vreme.Ovaj rukopis već osam stotina godina stoji na raskršću umetnosti, politike i identiteta. U njemu se čita sve: od vizantijskog uticaja i latinskih upliva, do ambicija humskih kneževa i pitanja koja i dalje izazivaju rasprave i razdore: ko ga je tačno naručio, ko ga je pisao, i zašto se njegov put ne uklapa u mirnu, linearnu predstavu o nastanku srpske pismenosti.Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski otvaraju jedno od najdragocenijih poglavlja srpske srednjovekovne kulture, pričajući o knjizi koja je postala jedan od simbola srpskog nacionalnog identiteta, svedok moći, politike, ambicije i sporova koji i danas odzvanjaju.Istorija Miroslavljevog jevanđelja jedno je od najdragocenijih poglavlja srpske srednjovekovne kulture; na njega danas gledamo ne samo kao na remek-delo iluminacije, već i kao na dokument čije je poreklo, autorstvo i put kroz vekove uvek bilo isprepletano nedoumicama, sukobima i borbom za simboličku prevlast.Jovana i Nikola razmatraju i probleme koji su pratili rukopis: sporove oko porekla, tumačenja natpisa, nedostatke u samom datovanju, političke upotrebe rukopisa u modernoj eri, kao i večitu borbu oko toga kome "pripada“ i šta znači danas narodu, državi, nauci ili istoriji umetnosti.Ova epizoda je priča o prvom ćiriličnom rukopisu, ali i duboki ulazak u svet u kojem se mešaju ambicija dvora, umeće nepoznatih pisara, i savremene kontroverze koje pokazuju da ni srednjovekovne knjige nisu imune na prepisivanja, borbe za interpretaciju i političke zahvate.Miroslavljevo jevanđelje je ogledalo srednjeg veka kakav jeste: neuredan, složen, politički, fascinantno lep i duboko protivrečan.Ovo je priča o moći rukopisa koji je preživeo sve svoje tumače.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastŠarl de Gol - čovek koji je, u trenutku kada se činilo da je istorija zakucala Francuskoj poslednji ekser u kovčeg, jednostavno odbio da se povinuje. Bio je jedini koji je umeo da izgovori rečenicu “Francuska nije mrtva” dok je pola planete sahranjuje, a onda to i dokazao.U ovoj epizodi Nikola Đukić i Ivan Drljača vraćaju de Gola na teren gde je najopasniji: u realnost poraza, ali i tvrdoglavog pokušaja da se od nule napravi država, vojska i mit. Pričamo o "tvorcu Francuske", čoveku koji je razumeo politiku kao disciplinu hladnog strpljenja, koji je verovao u institucije više nego u ljude, i koji je svaki kompromis smatrao ličnom kapitulacijom; o njegovim sukobima sa generalima, diplomatama i predsednicima, o tvrdoglavosti koja je bila i štit i teret, o njegovoj opsesiji nezavisnošću - nacionalnom, političkom, vojnom.London 1940. a kasnije i dramatični povratak u oslobođeni Pariz, stvaranje Pete republike, ali i odlazak iz politike u trenutku kada je odbio da bude figura bez moći. Ovde nema lake i crno - bele priče. De Gol se nikada nije uklopio u jednostavne narative, pa tako ni ova epizoda ne nudi jednostavna tumačenja.Ovo je razgovor o karakteru koji se ne uklapa u klišee, lideru koji je prezirao kompromis, političaru koji je odbijao da se povinuje raspoloženju trenutka. Kako je izgledala Francuska posle ratnog raspada? Zašto je De Gol odbijao da bude tek figura na vlasti, čak i kada su ga molili da to bude? Kako je izgradio Petu Republiku kao lični eksperiment? I zašto je njegova senka i dalje prisutna u svakoj francuskoj krizi ali i uspehu?

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastOd dečaka koji je, u staroj seoskoj školi više čuvao ovce nego što je učio, Vuk Stefanović Karadžić, čovek bez fakulteta, bez funkcije i bez zaštite države ili crkve, postaje ključna figura reforme jezika u XIX veku, sakupljanja narodnih pesama i ulaska srpske kulture u evropske naučne tokove. Od samih njegovih početaka pa do zasluženog statusa bečkog intelektualca koji polemiše, sarađuje i razmenjuje pisma sa Geteom, braćom Grim i Kopitarom, Vukova biografija je sve, samo ne mirna i linearna. Njegov put nije priča o urednom napredovanju, već oštri, vijugavi i isprekidani put, od marginalca do čoveka čiji potpis menja način na koji govorimo, pišemo i uopšte mislimo o sopstvenom jeziku.Kad kažemo Vuk danas nekako ne možemo da ne mislimo na čitav paket: reformatora, pisca, simbol. I tu sve počinje. Jer, šta je od toga istorija, šta književnost, a šta mitologija?U ovoj epizodi, dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski gledaju Vuka prvo kao istorijsku figuru: čoveka koji se kreće između ustaničke Srbije, Beča i evropskih učenih krugova, zavisan od tuđe milosti, ali opsednut sopstvenim projektom. Čoveka koji vaga između crkvenih i državnih elita, piše, prepisuje, pregovara, traži saveznike, i ne odustaje kada postane jasno da njegov rad za mnoge znači gubitak moći i prestiža.Zatim je tu književni Vuk: onaj koji menja jezik knjige i uvodi “narodni” kao meru. Šta nestaje kada staru pismenost proglasiš "neživotnom“, a novi standard postane obavezan?A tu je, naravno, i mitski Vuk: onaj sa spomenika, iz čitanki i političkih govora. Tu se pojavljuju kontroverze: Vuk kao spasilac jezika, Vuk kao "uništitelj tradicije“, Vuk kao navodni alat tuđih interesa. Jovana i Nikola analiziraju kako je od konkretnog reformatora nastala figura koja se koristi kad god treba prizvati "izvorno narodno“, ili potegnuti Vukova pravila kao poslednju reč u raspravi.Ovo nije epizoda koja ponavlja naučene fraze o prosvetitelju i ocu jezika. Ovo je priča koja Vuka vraća u realno vreme i prostor: kao modernog čoveka, reformatora, revolucionarnog lingvistu koji pravi krupne i hrabre poteze, greši, rizikuje, ulazi u sukobe; Vuka čiji rad na naše živote ostavlja posledice toliko korenite i velike da ih i dalje osećamo svaki put kad mislimo, pišemo, čitamo ili se svađamo oko toga šta je "pravilno“ srpski.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastLeonardo da Vinči je jedna od onih ličnosti zbog kojih istorija umetnosti ali i istorija civilizacije deluje kao da u sebi krije paralelne svetove. Jedan čovek, a u njemu čitav arsenal talenata i zanata: slikar, pronalazač, inženjer, anatom, arhitekta, konstruktor, scenograf, posmatrač svakog lista i svakog oblaka; i naučnik i sanjar, i precizni hroničar stvarnosti i njen najuporniji remetilački faktor.Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski vode nas kroz Leonardov život kao kroz laboratoriju u kojoj se sve prepliće: od firentinskih radionica koje su mirisale na uljanu boju i gar, do milanskih sala gde je crtao mašine koje bi i danas izazvale nelagodu zbog svojih karakterisitika i mogućnosti. Pričamo o čoveku koji je secirao leševe samo da bi razumeo kako svet funkcioniše iznutra, i o umetniku koji nikada nije verovao u konačnu verziju, jer svaki crtež je bio tek početak, nikada kraj.Zašto je Leonardo toliko toga ostavio nedovršenim? Da li je to slabost, ili je nespremnost da se pomiri sa prosekom njegova najveća snaga? Kako izgleda život čoveka koji nikada nije bio zadovoljan “dovoljno dobrim”?Koja je tajna Leonardove jedinstvenog ugla gledanja? Kako mu je polazilo za rukom da u jednom istom trenutku vidi i mehaniku i poeziju sveta i zašto je to i danas nedostižna kombinacija?Danas je naša tema Leonardo - genije koji kao da je izmicao svakom veku u kom je živeo.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastNikola Pašić, inženjer po obrazovanju, ali i politički arhitekta čitave jedne političke epohe. Rođen u Zaječaru, obrazovan u Cirihu, zadojen idejama ruskih narodnjaka, vratio se u Srbiju kao buntovnik protiv režima i rešen da postane protivnik svake samovolje vlasti. No, sudbina je imala druge planove. Od revolucionara koji je bežao preko granice posle Timočke bune 1883. stigao je do najdugovečnijeg predsednika vlade u istoriji Srbije i Jugoslavije. Pašić je postao sinonim za politički instinkt, strpljenje i moć pregovora.Bio je čovek koji je umeo da preživi i kraljeve, i atentate, i izdaje. Sa Milanom Obrenovićem delio je prezir, sa Aleksandrom Obrenovićem nepoverenje, a s Petrom Karađorđevićem složnu, ali napetu saradnju. Kada su kraljevi padali, on je ostajao. Znao je da se povuče kada treba, da zaćuti kad svi viču, i da iskoči iz senke u trenutku kad se odlučuje o svemu. Njegov život bio je neprestani hod po tankoj liniji između političke svemoći i preživljavanja.Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Pašić je bio na čelu države dok se sve oko nje rušilo. Dok su vojske ginule na Ceru i Kolubari, on je u Nišu i na Krfu pokušavao da očuva ideju države i diplomatijom izbori ono što oružje ne može. Njegova uloga u stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. bila je kruna političkog umeća, ali i početak novih nesporazuma.Za jedne narodski vođa i otac moderne Srbije, za druge hladan manipulator, čovek koji je znao sve da preživi jer je znao kad da popusti.Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača razgovaraju o tome kako je Pašić, neustrašiv i proračunat, manevrisao između kraljeva, stranih ambasada i nezadovoljnog naroda; majstor kompromisa, manipulator, politički strateg koji je znao da prepozna trenutak i da iz svake krize izađe jači. Razumeti Pašića znači razumeti i samu srpsku politiku tog vremena i svet u kojem su ideali često bili taoci prilika, a opstanak umeće veće od pobede.