Agelast podcast

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Zapad, Istok, Treći svet, Bliski i Daleki istok, pojmovi su koje svakodnevno koristimo, a čije poreklo većina nas retko preispituje. Iako zvuče kao geografske odrednice, te podele su političke, nastale u konkretnom istorijskom trenutku i sa konkretnim ciljem: da objasne i opravdaju dominaciju jednog dela sveta nad drugim. Kako je taj pogled nastao, tema je ovonedeljne epizode.
Putopisi su oblikovali sliku o „civilizovanom zapadu“ i „zaostalom istoku“, koja je dodatno učvršćena kroz naučni rasizam. Sve to je poslužilo kao podloga trgovačkim kompanijama i kolonijalnim administracijama da uspostave vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad teritorijama čije je stanovništvo unapred označeno kao manje vredno.
O tome kako su putopisi, naučne ekspedicije i trgovačke kompanije oblikovale način na koji zapadne imperije gledaju na ostatak sveta, te šta nam to govori o odnosima moći koji i danas oblikuju međunarodnu politiku, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Mirkom Dautovićem.
Mirko Dautović je analitičar i profesor međunarodnih odnosa, specijalizovan za imperijalizam, orijentalizam i postkolonijalnu teoriju. Dolazi iz Beograda, na Kembridžu je završio master iz međunarodnih studija, a profesor je na Webster univerzitetu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana.
Dautović priču o imperijalnim očima smešta u širi kontekst nastanka modernog sveta. Druga polovina 17. i čitav 18. vek donose preokret: velika istočna carstva počinju da slabe, Osmanlije trpe poraz u Velikom bečkom ratu, Mogulska Indija se raspada posle smrti cara Aurangzeba, a Zapad prvi put dobija priliku ne samo da posmatra, nego i da prodre u istočne teritorije.
Istovremeno, rađa se kapitalizam i sa njime potreba za širenjem tržišta. Rani kapital traži prostor za ekspanziju, nove pomorske puteve, nove sirovine i nove potrošače. Vasko de Gama otvara put do Indije, naučne ekspedicije premervaju planetu, a Karl Linej u „Sistemu prirode" klasifikuje celokupan živi svet, uključujući ljude, koje deli na četiri rase. Nauka ne služi samo saznanju, nego i uspostavljanju reda koji odgovara onima koji ga finansiraju.

Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
U okviru našeg specijala o medijskoj pismenosti, problemu poverenja u medije, novog medijskog okruženja, razvoja tehnologija i, na kraju, budućnosti medija, u sredu u 20č vam stiže nova epizoda!
Gošća je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti, autorka knjige "Medijska pismenost i kritičko mišljenje", a kreirala je i gimnazijski program o medijskoj pismenosti. 
Da bismo, uopšte, mogli da probamo da damo odgovore na sva pitanja koja nas u medijima muče danas moramo, pre svega, da se okrenemo osnovama i da razumemo njihovu ulogu i važnost u društvu. Danas možda i više nego ikada do sada. Šta su mediji, tačno? Potom, šta je uopšte pismenost, a onda i medijska pismenost? Šta je kritičko mišljenje? Kako ga definišemo, kako ga razvijamo i kakve ono ima veze sa medijskom pismenošću?
Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Luton i Šćepa su jedan od traženijih DJ dua u regionu, a njihov put do šire prepoznatljivosti je fenomen koji spolja izgleda kao uspeh koji se desio preko noći. 
Zapravo je desetogodišnja priča koja počinje na kućnim žurkama u u iznajmljenom stanu na Karaburmi u Beogradu. 
Poznati su po tome što nastupe tretiraju kao celovečernje iskustvo koje pored muzike podrazumeva i tematske koncepte, scenografiju, kostime i plesače. Publiku su gradili postepeno, preko manjih klubova i većih festivalskih bina, pa to samostalnih nastupa koji se brzo rasprodaju. 
Gosti naredne epizode našeg podkasta su Luka i Igor Šćepanović, braća i harizmatični DJ tandem poznati kao „Luton i Šćepa“. Njihova priča počinje u Čajniču, malom gradu u istočnoj Bosni. Tamo su počeli da se bave muzikom, najpre kao instrumentalisti. Luka je deset godina svirao bubnjeve u lokalnom kulturno-umetničkom društvu, dok je Igor uz bubnjeve svirao i bas gitaru. 
Šćepa se prvi preselio u Beograd i upisao informatiku. Svirao je bas gitaru u bendu Organizam sa kojim je snimio dva albuma, paralelno gradeći karijeru programera. Četiri godine mlađi Luton, dolazi za bratom i upisuje isti fakultet, od kojeg uskoro odustaje da bi nastupao kao DJ, istovremeno radeći kao konobar. 
Prvi javni nastup imali su 2017, u tadašnjem klubu „Rokanje“ u Beogradu. Odatle su se nizale žurke u „Dragstoru“, gde su napravili prvi tematski koncept, zatim rasprodata žurka u Hangaru pred više od hiljadu ljudi, sa odelima iz sedamdesetih i crvenom scenografijom, zatim Barutana i Muzej Jugoslavije. 
Paralelno su nastupali na festivalima širom regiona, kao što su Exit, No Sleep, LoveFest i Mountain Music Fest na Divčibarama, gde već dve godine kuriraju Breza stage.
Šira javnost je Šćepu upoznala kroz njegov Instagram profil „Šćepine vragolije“, putopisni dnevnik sa biciklističkih avantura na raznim krajevima sveta, sniman telefonom i bez scenarija. Taj neposredni dokumentarni format kasnije je preneo i na promociju DJ žurki, zajedno sa Lutonom.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Na Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti.
Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Njene priče i romani fokusirani su na odnose unutar braka i porodice, položaj žena u patrijarhalnom društvu, ali i tihe frustracije te neverbalizovane sukobe koji oblikuju živote ljudi. 
Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Piše o pritiscima društvenih normi na pojedinca i njegovim pokušajima da iz tih okvira izađe, otvarajući prostor za razgovor o identitetu, feminizmu i ličnoj autonomiji. 
Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju. 
Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja (Grčka, Mađarska, Severna Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija). Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“. 
Priznata je i kao knjižavna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O'Konor i Luis Kerol. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta „Radio Mileva“. 
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Feneomeni sa kojima imamo posla danas u savremenim medijima, iako izgledaju radikalno novo, nisu rođeni danas i nisu posledica današnjih tehnologija. Svako vreme je u skladu sa novim tehnologijama imalo pojedince i grupe koji su, uz političku volju autoritarnih režima instrumentalizovali njihovu moć radi osvajanja prednosti nad konkurencijom i pojačavanja propagandnog i političkog uticaja na javnost. Svaki put su se iz toga rađali zakonski okviri koji su te uticaje prepoznavali, uređivali, zabranjivali ili kontrolisali. Preduslov za to je uvek bila, pre svega, medijska pismenost onih koji donose odluke, ali i šire javnosti. Ne možemo da razumemo mediji kojim se bavimo ukoliko ne razumemo tehnologiju na kojoj počiva. Radio je, na primer, bila prva tehnologija koja je imala mogućnost prelaska nacionalnih granica i bio je zloupotrebljivan kao jedno od glavnih propagandnih oruđa Drugog svetskog rata, ali smo istovremeno prepoznavali i potencijal ovakvog medija za napredak civilizacije. Pitanje nikada nije bilo da li je tehnologija dobra ili loša, već motiva onih u čijim rukama se nalazi i obaveza koje imaju prema društvu u kojem nastaju.
Zato je u novoj epizodi serijala o medijskoj pismenosti gošća rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Mirjana Nikolić. Ona pokriva brojne oblasti kada su u pitanju mediji,  između ostalog odnos medija i obrazovanja, etiku medija, istoriju medija, produkciju elektronskih medija, kao i umetnost i kulturu u medijima u funkciji evropskih integracija, ali i brojne drugr aspekte ove oblasti. 
Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.
Autori su odgovorni za izbor i prezentovanje činjenica sadržanih u ovom podkastu kao i za mišljenja izneta u njemu, a koja ne moraju nužno biti mišljenja UNESCO-a ili Evropske unije i ne obavezuju Organizaciju.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_