Agelast podcast

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Pre punih 40 godina, 26. aprila 1986. godine, eksplodirao je četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobilj u blizini grada Pripjat, u tadašnjem Sovjetskom Savezu, a na teritoriji današnje Ukrajine. Te kobne noći, sat i 23 minuta nakon ponoći, tokom rutinskog eksperimenta, temperatura u reaktoru je za manje od jedne sekunde porasla na desetine hiljada stepeni. Eksplozija je razbacala zaštitnu ploču na vrhu reaktora tešku čak 2.000 tona. Reaktor je ostao otvoren gotovo godinu dana, ispuštajući radioaktivne čestice u atmosferu. 
Informacija o tome šta se zapravo dogodilo u Černobilju je kasnila na svim nivoima. Operateri u kontrolnoj sobi nisu znali da je reaktor eksplodirao, lokalne vlasti su čekale Kijev dok je Kijev čekao Moskvu, a svaka instanca je pokušavala da umanji ozbiljnost situacije, prikrivajući informacije od javnosti. Evakuacija 50.000 ljudi je zbog toga kasnila dan i po. Dok je nuklearni reaktor još uvek goreo, u Pripjatu su organizovane svadbe, deca su se igrala napolju, ljudi su išli na izlete. 
Sva deca iz Pripjata su morala da budu prebačena u sanatorijume na Krimu, gde su danima prana od radijacije. Zona od 30 kilometara oko elektrane ostaće neupotrebljiva za život ljudi narednih 15.000 godina. Posledice su vidljive i danas, a kada su ruske trupe 2024. prošle kroz tu zonu, samo prašina koju su podigli tenkovi bila je dovoljna da detektoru širom Evrope registruju povišenu radijaciju.
U novoj epizodi podkasta razgovaramo o Černobilju i nuklearnoj energiji, a naš sagovornik je Slobodan Bubnjević, diplomirani fizičar i naučni novinar. Slobodan je šef komunikacija na Institutu za fiziku u Beogradu i koordinator za medije CERN-a u Srbiji. Urednik je suosnivač inicijative Nauka kroz priče, a piše za National Geographic, Politiku, Nedeljnik i Vreme. 

Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
U Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, svaki treći čovek na ulici bio je dete, a svaki drugi grob u zemlji bio je dečji. Sa sela je dolazilo 70% dece, iz porodica u kojima se niko nikada nije školovao. Majka svakog trećeg deteta koje je u školu krenulo 1953. bila je nepismena.
Samo petnaest godina kasnije, ta ista deca kao studenti pokreću velike proteste juna 1968. godine. Blokiraju fakultete i traže obračun sa socijalnom nejednakošću.
Između ta dva istorijska trenutka, dogodila se jedna od najambicioznijih reformi obrazovnog sistema u modernoj evropskoj istoriji. Reč je o velikoj reformi školstva provedenoj u FNR Jugoslaviji 50-tih godina prošlog veka. O toj reformi koja je imala ogroman značaj u procesu obnove društva i emancipcije stanovništva u ratom razorenoj Jugoslaviji, razgovaramo u narednoj epizodi podkasta.
 
Naša sagovornica je dr Sanja Petrović Todosijević, istoričarka zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se društvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu nakon Drugog svetskog rata, sa posebnim fokusom na istoriju detinjstva i obrazovanja, ali i istorijom Holokausta i masovnih zločina na prostoru nemačke okupacione zone u Srbiji.
Autorka je monografija „Za bezimene: Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954" i „Otećemo svetlost bučnom vodopadu: Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944-1959".
Zajedno sa Aleksandrom Ilić Rajković uredila je kolektivnu monografiju „Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas“. Koautorka je dva udžbenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne škole, u izdanju izdavačke kuće Klett.
Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desničarskih intervencija u formalnom obrazovanju. Jedna je od osnivačica Centra za jugoslovenske studije i članica neformalne inicijative Sačuvajmo Memorijalni dom „Boško Buha“ na Jabuci.
Ukoliko vas zanima više o memorijalnom centru „Boško Buha", možete saznati na ovim linkovima: https://www.peticije.online/spreimo_prodaju_memorijalnog_kompleksa_boko_buha
https://remarker.media/drustvo/memorijalni-kompleks-bosko-buha/

Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra P...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Jovan Živadinović poznatiji kao Džipsii, za kratko vreme je postao jedno od najzanimljivijih pop imena u regionu. Šira javnost ga je upoznala pesmom „Greh“, koju je izvodio na Pesmi za Evroviziju 2023. godine.
Do drugog albuma „Jovan“ koji je objavljen nedavno, prešao je put koji ga je vodio od odrastanja u Zaječaru, preko nastupa u plesnoj grupi „LaLuna“ i srednjoškolskim mjuziklima, zatim otkrivanja talenta za pevanje i rada sa lokalnim producentima, a onda i debi albuma „Zapisi iz podzemlja“.
U Beograd se preselio sa namerom da postane muzička zvezda, a potraga za saradnicima ga je dovela do Ahmeda Hajdarovića, producenta i osnivača nezavisne izdavačke kuće „Red Pill Production“. Ahmed dolazi iz drugačijeg sveta.
Odrastao na Čuburi, bio je jedan od pionira psihodelične trens scene u Srbiji, obišao svet kao DJ, vodio klubove, radio u advertajzing industriji a onda se tokom pandemije kovida vratio muzici i postavio pitanje: „Zašto domaća pop muzika ne bi zvučala kao Kendrick Lamar ili Alicia Keys?“ Potraga za odgovorom ga je dovela do Jovana.
Džipsii i Ahmed su gosti ove epizode našeg podkasta, a pričali smo o tome kako zapravo izgleda put muzičara od potpune anonimnosti do velike scene. Kako napraviti pop album u eri TikToka? Zašto je najteže napraviti jednostavnu pesmu? Koliko rada i discipline stoji iza onoga što spolja deluje kao čisti talenat?
Spotify:  https://open.spotify.com/album/6zD4gLPj5xk9RAShqZNeVy?si=xcMQ2wF5RsWqeSjhCanVgg
Youtube: https://youtube.com/playlist?list=PLODm0ETt3h0qloSfGS_NTX6lYL1pRo0JG&si=u6pTzzd0zZwZBfpW
Instagram: https://www.instagram.com/dzipsii?igsh=MTluNGV4bDdybW55ag==
                   https://www.instagram.com/redpill_production?igsh=MW83YmI5dXhwaTlkMA==
                   https://www.instagram.com/rapgorilla011?igsh=Yzk4aGt1emF6aGFj
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instag...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Francesca Albanese je italijanska pravnica i ekspertica za ljudska prava koja od 2022. godine služi kao specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za ljudska prava u okupiranim palestinskim teritorijama. Prva je žena na toj poziciji za više od 30 godina. Decenijama se bavi pitanjem Palestine, a njen rad poslednjih godina doneo joj je globalnu prepoznatljivost kao jedne od najglasnijih kritičarki izraelskog režima.
Angažman joj je doneo i sankcije. Izrael joj je 2024. zabranio ulazak u zemlju proglasivši je nepoželjnom osobom, a američka administracija Donalda Trumpa otišla je korak dalje. U julu 2025. godine, SAD su uvrstile Albanese na listu posebno označenih državljana, zamrznuvši joj imovinu i zabranivši američkim građanima i kompanijama bilo kakvu saradnju s njom.
Sankcije su usledile nakon njenog izveštaja „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ u kojem je navela više od 40 korporacija, uključujući Microsoft, Amazon i Google, koje prema njenim nalazima pomažu Izraelu u kršenju međunarodnog prava.
Diplomirala je pravo na Univerzitetu u Pizi, a ljudska prava je magistrirala na londonskom SOAS-u. Deset godina je radila za Ujedinjene nacije, uključujući UNRWA i Kancelariju visokog komesara za ljudska prava, savetujući vlade i civilno društvo na Bliskom istoku, u severnoj Africi i azijsko-pacifičkom regionu. Koautorka je knjige „Palestinske izbeglice u međunarodnom pravu“ objavljene u izdanju Oxford University Pressa. Njena najnovija knjiga „Dok svet spava“ prevedena je na 18 jezika, uključujući i srpski.
Francesca Albanese je ekskluzivna gošća u novoj epizodi podkasta, a sa njome smo razgovarali o genocidu u Gazi, zločinima izraelske vojske nad Palestincima, o tome na koji način velike korporacije profitiraju od genocida, šta znači „izraelizacija zapadnih demokratija“, ali i zašto Srbija krši međunarodno pravo prodajom oružja Izraelu.
Ukoliko vas zanimaju izveštaji, uključujući novi izveštaj objavljenj na dan snimanja epizode, kao i njena knjiga upravo prevedena i objavljenja na srpskom jeziku, možete sve naći na ovim linkovima:
Knjiga „Kada svet spava: priče, reči i rane Palestine": https://www.beopolis.rs/shop/kad-svet-spava-price-reci-i-rane-palestine/
„Anatomy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/anatomy-of-a-genocide-report-of-the-special-rapporteur-on-the-situation-of-human-rights-in-the-palestinian-territory-occupied-since-1967-to-human-rights-council-advance-unedited-version-a-hrc-55/
„From Economy od Occupation to Economy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-f...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Da li nas veštačka inteligencija zaista razume ili samo izuzetno vešto prepoznaje obrasce i daje odgovore koji zvuče smisleno? Da li je uopšte možemo nazvati inteligencijom? Kakva je njena budućnost i može li postati pametnija od čoveka? Kakve posledice ostavlja na pojedinca, društvo i životnu sredinu? Da li je AGI (opšta generalna inteligencija) uopšte moguća? Da li su obećanja u oblasti AI-a utemeljena u stvarnosti ili pak novi ekonomski „mehur“? – pitanja su koja otvaramo u novoj epizodi podkasta, sa jednom od najvećih svetskih ekspertica iz ove oblasti.
Naša gošća je Dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uže oblasti kojima se bavi su filozofija lingvistike, filozofija kognitivne neuronauke i filozofija veštačke inteligencije. Njena doktorska disertacija koju je odbranila 2023. godine je jedna od prvih na svetu koja se bavi velikim jezičkim modelima koji su implementirani u velikim čet-botovima. Za jedan od svojih radova je dobila nagradu za najbolji rad u grupaciji društveno-humanističkih nauka koju dodeljuje Zadužbina Đoke Vlajkovića.

1.  Popularni tekst o tome šta je obrada prirodnog jezika i kako rade LLM-ovi:https://elementarium.cpn.rs/eseji/od-algoritma-do-cet-bota-autostoperski-vodic-kroz-obradu-prirodnih-jezika/
2. Prevod originalno objavljenog eseja u Njujorkeru o tome da li će humanistika i univerzitet preživeti četbotove: https://oko.rts.rs/lat/lektira/5086650/da-li-ce-univerzitet-preziveti-vestacku-inteligenciju-cetbot-protiv-humanistickih-nauka.html
3. Studija MIT-ija o kognitivnom delegiranju zadataka ChatGPT-iju:https://www.media.mit.edu/publications/your-brain-on-chatgpt/
4. Video o tome zašto treba više da brinemo o etici veštačke inteligencije nego medijskim navodima o „svesnoj" AI: https://aeon.co/videos/why-we-should-worry-less-about-sentient-ais-and-more-about-what-were-teaching-them
5. O (ne)mogućnosti eco-friendly AI: https://www.techpolicy.press/the-great-green-ai-hoax-machine/
6. Lične ispovesti niskokvalifikovanih radnika koji obavljaju emocionalni rad bez nadoknade za obučavanje AI: https://data-workers.org/wp-content/uploads/2025/12/The-Emotional-Labor-Behi...